Energija vetra je obnovljiva i čista, ne zagađuje vazduh, ne emituje CO2 i ne prouzrokuje kisele kiše. Uz to ne zrači i ne razara ozonski omotač. U korišćenju energije vetra nema nepoželjnih otpadaka. Koristi se za dobijanje električne energije - kinetička energija vetra se pretvara u mehaničku energiju, pa u sledećoj transformaciji u električnu. Sada, a i u budućnosti, energija vetra se pokazala kao najozbiljniji obnovljiv izvor energije pri dostignutom razvoju tehnologije. Osnovni razlozi za to su:
Moderni vetrogeneratori počinju da proizvode električnu energiju već pri brzini vetra od 2,5 m/s, a zaustavljaju se iz bezbednosnih razloga pri brzini od 25 m/s. Ekonomska opravdanost izgradnje vetrogeneratora je pri najmanjoj godišnjoj brzini vetra od 4,9-5,8 m/s. Usled trenja između struje vazduha i tla, kao i unutrašnjeg viskoznog trenja brzina vetra raste sa povećanjem visine iznad tla. Jasno je da na brzinu vetra utiče hrapavost terena, prisustvo prirodnih i veštačkih prepreka kao i drugi topografski elementi. Najčešće primenjivani moderni vetrogeneratori su kapaciteta od 500 kW do 3 MW mada se grade i veći.
Prilikom planiranja novih kapaciteta, mnoge energetske kompanije se odlučuju za farme vetrenjača zbog toga što njihova primena ima ekonomskog i ekološkog smisla. Svaki kWh proizveden obnovljivim izvorima energije, zamenjuje isti koji bi s druge strane trebao da bude proizveden u elektranama na fosilno gorivo, što ima za posledicu redukciju negativnih uticaja na životnu sredinu, a naročito emisije CO2 u atmosferu.
Negativni uticaji vetrogeneratora na životnu sredinu postoje, ali su ti uticaji zanemarljivi u poređenju sa pozitivnim elementima. Takođe u toj proceni postoje subjektivni elementi, neinformisanost kao i loša interpretacija. Vizuelni efekat, buka, ometanje radio telekomunikacija i uticaj na ptice su relativno beznačajne negativne karakteristike vetrogeneratora.
I pored preduzetih mera u pogledu povećanja energetske efikasnosti i revitalizacije proizvodnih i prenosnih kapaciteta u EPS-u se od 1997. godine permanentno javlja deficit u električnoj energiji. Taj deficit je u 2002. godini iznosio oko 5,5 TWh što čini preko 10% ukupne nacionalne potrošnje, koja je u 2002. iznosila skoro 40 TWh. Debalans u proizvodnji i potrošnji električne energije je u proteklom periodu rešavan uvozom električne energije i restriktivnim merama u isporuci električne energije. Prevazilaženje elektoenergetske krize moglo bi se rešiti kupovinom i montažom 2000 do 3000 vetrogeneratorskih jedinica prosečne snage 1 MW, uz uslov da je naš tehnički iskoristiv vetropotencijal veći od 3 GW. Ako se uzme u obzir i rast potreba za električnom energijom srazmeran pretpostavljenom privrednom rastu, dolazi se do imperativnog zahteva za aktiviranjem vetro potencijala.
Kliknite na sliku za uvećanje
U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora:
U proizvodnji električne energije nijedan izvor energije nije imao tako dinamičnu ekspanziju u poslednjih dvadesetak godina. Savremeni verogeneratori dostižu snagu od 5 MW i više, a po ekonomičnosti su izjednačeni sa klasičnim izvorima energije. Konkurentnost im se značajno povećava pogotovo kada se u poređenja uvrsti uticaj na životnu okolinu. U narednom periodu može se očekivati da će energija vetra kao najznačajniji obnovljiv izvor zauzeti značajno mesto u ukupnom svetskom energetskom bilansu. Za Srbiju je primena obnovljivih izvora energije primarni cilj oko koga treba da se okupe stratezi energetskog razvoja, političari i stručnjaci. Pri sadašnjem konstantnom deficitu električne energije najbrži put u praćenju potrošnje energije je štednja i gradnja postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije.
Energetski deficit i neminovnost upotrebe ekološki čistih izvora energije, kao i uvođenje subvencionisanih cena proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, primoraće nas da počnemo da investiramo u razvoj i eksploataciju energije vetra.
Novim Zakonom o energetici koji je usvojen novembra 2009.godine, definišu se povlašćeni proizvođači električne energije sa pravom na odgovarajuće subvencije i povlastice, uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, odnosno zaštite životne sredine.
