Hidroenergetski potencijal vodotokova predstavljao je vekovima važan izvor energije, a tragovi korišćenja vodotokova mogu se pratiti još od drevnog Egipta, Persije i Kine.
Povećanje cene nafte u svim zemljama i povećana zabrinutost o negativnim uticajima sagorevanja uglja, nuklearne energije, pa i velikih hidroelektrana, na prirodnu okolinu, povećali su zanimanje za korišćenje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova u raznim delovima sveta. To je uslovilo razvoj modernih hidro turbina, koje mogu da rade pod uslovima malih protoka i malih padova vodene mase. Male hidroelektrane pružaju određene prednosti u tom smislu jer je instalacija relativno mala i može da bude i estetski i ekološki prihvatljiva.
Izgleda da, posle mnogo godina eksperimentalnog rada u mnogim zemljama, male hidroelektrane postaju sve atraktivnije i ekološki prihvatljive u mnogim delovima sveta, dok je njihova cena konkurentna novim termo i nuklearnim elektranama, a uticaj novih brana na okolinu je minimalan u poređenju sa velikim hidroelektričnim projektima.
Hidroelektrična energija se dobija kroz dve faze. U prvoj fazi potencijalna energija vodene mase pokreće hidrauličnu turbinu i pretvara se u mehaničku energiju, a u drugoj fazi ova mehanička energija pokreće generator koji je pretvara u električnu energiju. Snaga generisane električne energije zavisi od protoka vodene mase i razlike u nivou između izvora vodotoka i ispusta akumulacije (pad).
Ukupni hidropotencijal Srbije procenjen je na oko 31.000 GWh godišnje. Veći deo tog potencijala (oko 62%) je već iskorišćen jer je ekonomski opravdano građenje većih proizvodnih kapaciteta. Ostatak hidropotencijala je iskoristiv gradnjom manjih i skupljih objekata posebno ako se računa na mini i mikro elektrane. Neke procene potencijala malih hidroelektrana, koje uključuju mini i mikro elektrane na preko 1000 mogućih lokacija sa instalisanom jediničnom snagom ispod 10 MW, kazuju da je na malim vodotokovima moguće ostvariti ukupnu instalisanu snagu od oko 500 MW i proizvodnju 2.400 GWh/god. Od toga se polovina (1.200 GWh/god.) nalazi u Užičkom, Niškom i Kragujevačkom regionu, gde može da bude korišćen u brojnim malim postrojenjima sa ukupnom instalisanom snagom od oko 340 MW raspoređenom na oko 700 lokacija.
Danas je u pogonu samo 31 mini hidroelektrana ukupne snage 34 MW i godišnje proizvodnje od 150 GWh. Međutim, iako manje značajan u energetskom smislu, značaj malih hidroelektrana je strateški mnogo veći, kako sa stanovišta sigurnosti snabdevanja lokalnih potrošača električnom energijom proizvedenom iz obnovljivih izvora, tako još više sa stanovišta zapošljavanja domaćih kapaciteta za proizvodnju opreme i izvođenje radova.
Polazeći od toga da za pogon koristi obnovljiv izvor energije, svaka, pa i mala hidroelektrana zamenjuje potrošnju uglja (oko 1,4 kg po svakom kWh proizvedne električne energije) ili prirodnog gasa, te je u funkciji održivog razvoja ne samo u pogledu očuvanja postojećih prirodnih resursa, već i u pogledu zaštite životne sredine. Značajni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana mogu nastati i zbog relativno velikog domaćeg učešća radne snage i industrije, praktično bez uvoza opreme iz inostranstva. Domaće učešće u ovakvim malim projektima je mnogo veće nego što je u slučaju velikih postrojenja.
Ekonomska situacija u Srbiji ne ide u prilog razvoju i investiranju u obnovljive izvore energije i to će se odraziti u budućnosti povećanim uvozom energenata i većim zaduživanjem. Sama činjenica da se radi o relativno velikim početnim ulaganjima jasno ukazuje da je inicijativa države neophodna i da je prvenstveno potrebno doneti i sprovesti zakonsku regulativu uz finansijski podsticaj. Državi treba da bude najveći interes upravo u indirektnim efektima koji će se ogledati u smanjenju uvoza električne energije, korišćenje obnovljivih izvora energije radi čuvanja neobnovljivih i smanjenja zagađivanja životne sredine, regulisanje vodotokova i zapošljavanje domaće industrije. Cena električne energije u Srbiji u budućnosti treba znatno da poraste i tada direktni efekti u periodu eksploatacije od 50 godina mogu da budu mnogostruko veći.
