Biogas je gorivi gas koji se u najvećoj meri sastoji od metana (CH4) i ugljen dioksida (CO2). Nastaje u biohemijskom procesu zvanom anaerobna digestija, prilikom kojeg se kompleksne organske materije (organski supstrati) razlažu u odsustvu kiseonika.
Biogas se koristi za proizvodnju toplotne energie, kombinovanu proizvodnju električne i tolpotne energije (u kogenerativnom postrojenju) ili kombinovanu proizvodnju, električne, tolpotne i rashladne energije (trigeneracija).
Različite vrste organskog supstrata se mogu koristiti za proizvodnju biogasa, a najčesće su to:
Ostatak anaerobne digestije može se koristiti kao fermentisano biođubrivo visokog kvaliteta ili kao pogonsko gorivo – biomasa (nakon prethodnog sušenja i/ili paletiranja).
Konfiguracija postrojenja za proizvodnju biogasa najviše zavisi od vrste i karakterisitike korišćenih supstrata, mada su za datu kombinaciju supstrata moguće brojne varijante kombinovanja opreme. Pošto konfiguracija opreme utiče na količinu i kvalitet (procenat metana) biogasa, poželjno je da se proces definicje i odabira opreme poveri stručnim licima.
Supstrati se mogu podeliti na tečne (koji mogu da se pumpaju) i čvrste supstrate. Tečni supstrati se nakon privremenog skladištenja u rezervorima, predjamama, podvrgavaju procesu pasterizacije i šalju u digestor. Čvrsti supstrati se skladište u trenč silosima (silaža) ili podzemnim betonskim rezervoarima (biloški otpad iz prehrambene industrije) i oni se nakon prethodne manipulacije i pripreme transportuju u digestor.
U anaerobnom digestoru ili fermentoru se odvijaju svi neophodni biološki i hemijski procesi koji za rezultat u poslednjoj fazi digestije imaju takozvanu metanogenezu, odnosno izdvajanje biogasa. Kako bi anaerobne bakterije, koje su zadužene za proizvodnju biogasa, imale što idealnije uslove, neophodno je da se pored adekvatne i redovne ishrane biološkim otpadom, obezbedi kontinuirano mešanje i održavanje konstantne temperature unutar digestora.
Prosečno vreme zadržavanja supstrata u digestoru je od 30-60 dana, nakon čega se tečni supstrat transportuje do posebne otvorene lagune za skladištenje fermentisanog supstrata. Pre istakanja u lagunu, supstrat prolazi kroz separator, koji razdvaja čvrstu i tečnu frakciju.
Ovako dobijen biogas nije pogodan za direktno korišćenje, već je neophodan tretman kojim se izdvaja sumpor, voda i ostale štetne primese. Nakon tretmana, biogas je spreman za korišćenje u kotlu ili kogenerativnom postrojenju. U slučaju prekomerne produkcije biogasa, biogas se sagoreva na baklji, što predstavlja apsolutno neškodljiv proces kada je u pitanju zagađenje atmosfere.
Kliknite na sliku za uvećanje
Za razliku od fosilnih goriva, biogas je trajno obnovljivo gorivo, pošto se proizvodi od biomase, koja je ustvari živo skladište sunčeve energije kroz fotosintezu. Korišćenje biogasa pomaže poboljšanju energetskog bilansa zemlje i dopronosi očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.
Iako ugljen dioksid (CO2) nastaje i prilikom sagorevanja biogasa, glavna razlika u odnosu na fosilna groiva se ogleda u tome što je ugljenik u biogasu nedavno absorbovan iz atmosfere u procesu fotosinteze. Prema tome, ciklus ugljenika sa zatvara u veoma kratkom roku (od jedne de nekoliko godina). Proizvodnjom biogasa se smanjuju emisije gasova staklene bašte iz netretiranog životinjskog đubriva. To su Metan (CH4) i Azot-suboksid koji imaju redom 23 i 296 puta jači efekat staklene bašte od ugljen-dioksida (CO2).
Razvijanje i primena sistema za proizvodnju bioasa, zasnovanim na nacionalnim i regionalnim resursima biomase povećava sigurnost snabdevanja energijom i smanjuje zavisnost od uvoznih energenata.
U trnutku kada se sve više susrećemo sa problemima povezanim sa prekomernom proizvodnjom otpada i njegovim odlaganjem, proizvodnja biogasa u anaerobnim digestorima je odličan način da se smanji količina otpadnog materiala i pritom proizvedu vredni resursi.
Pošto proizvodnja biogasa zahteva radnu snagu za proizvodnju, sakupljanje i transport substrata, za izradu tehničke opreme, i na kraju za instalaciju, upravljanje i održavanje biogasnim postrojenjima, to znači da razvoj i primena ove tehnologije doprinosi stvaranju novih preduzeća, povećanju prihoda u ruralnim sredinama i stvaranju novih radnih mesta.
Biogas je veoma fleksibilno gorivo, i može se na efikasan način koristiti za kombinovanu proizvodnju električne toplotne i/ili rashladne energije, upumpavati u mrežu prirodnog gasa ili koristiti kao gorivo za pogon motornih vozila.
Razvoj tehnike omogućio je izgradnju uspešnih postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije od biogasa na poljoprivrednim gazdinstvima. Time poljoprivreda može značajne površine da angažuje za proizvodnju energije, te da uz proizvodnju hrane stiče dodatni dohodak i proizvodnjom energije.
Biogas tehnologija treba da pokaže kako poljoprivredno individualno gazdinstvo, veliki poljoprivredni proizvođači i lokalne zajednice mogu biti energetski nezavisni i ekološki čisti, a samim tim i povećati konkurentnost svojih proizvoda i obezbediti sebi veće prihode.
Novim Zakonom o energetici koji je usvojen novembra 2009.godine, definišu se povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije sa pravom na odgovarajuće subvencije i povlastice, uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, odnosno zaštite životne sredine.
Zahvaljujući timu kvalifikovanih konsultanata u stanju smo da brzo prepoznamo i procenimo potencijal za razvoj biogasnih postrojenja. Spremni smo da kroz investiranje u izgradnju istih pomogenemo lokalnoj samoupravi i privatnom sektoru da stovori dodatnu vrednost i da reši problem odlaganja organskog otpada.
