Pod pojmom biomasa podrazumeva se širok opseg ostataka biljnih kultura i materijala nastalih biološkim putem. Čvrsta biomasa jeste biorazgradivi materijal koji se dobija iz šumskog otpada (grane, kora), otpada drvne industrije (piljevina, strugotina, opiljci), ostatka poljoprivrednih kultura (slama, pleva, šaša), namenskih energetskih zasada. Biomasa je prvi i najstariji izvor energije koji su ljudi koristili, koja se danas široko upotrebljava za dobijanje kako toplotne tako i električne energije, čime se doprinosi očuvanju i zaštitiživotne sredine.
Srbija raspolaže velikim potencijalom biomase, koji je moguće iskoristiti implementacijom savremenih tehnologija za sagorevanje i proizvodnju toplotne i električne energije, s'obzirom na to da je površina koju čine šume i poljoprivredno zemljište preko 70% od ukupne površine.
U zavisnosti od vrste, vlažnosti i krupnoće komada biomase razlikuju se tehnologije njene pripreme i sagorevanja – odnosno tipova (konstrukcija) ložišta kotlova u kojima se vrši sagorevanje. Za sagorevanje se, uglavnom koriste klasične tehnologije sagorevanja na rešetci (nepokretnoj, pokretnoj, kosoj i stepenastoj).
Proizvodnja toplotne energije iz biomase ima niz specifičnosti, koje moraju da se uzmu u obzir prilikom projektovanja termoenergetskih sistema, izbora opreme i eksploatacije. Zbog znatnog razvoja u elektronici i njenim sve pristupačnijim cenama treba težiti ka tome da se regulacija rada automatizuje u što većoj meri, čime bi bio omogućen njihov energetski, ekonomski i ekološki efikasan rad, kao i značajno povećanje stepena pouzdanosti. Životni vek postrojenja na biomasu je procenjen na preko 20 godina.
Kotlovi na biomasu se koriste za generaciju toplotne energije za potrebe tehnoloških procesa u industriji ili za grejanje stambeno-poslovnih objekata.
Istovremeno dobijanje toplotne i električne energije postiže se primenom Organskog Rankin-ovog Ciklusa (ORC). ORC je primer efikasnijeg i pouzdanijeg oblika kogeneracije, koji se već uveliko primenjuje u Evropi, u širokom opsegu dobijenih snaga od 0,2 do 5 MW i više. Implementacija ovakvog sistema je najisplativija u područjima koja su bogata šumom, gde bi se istovremeno proizvodila neophodna biomasa.
ORC koristi međukrug termalnog ulja, koji služi kao posrednik za prenos toplote sa dimnih gasova na radni fluid, koji je u ovom slučaju nije voda već organski flud.
Prednosti ORC sistema jesu visok stepen efikasnosti ciklusa (posebno u slucaju primene kogeneracije), fleksibilnost sistema, velika inercija sistema, automatska i bezbedna kontrola i rad, niži pritisak u kotlu, visok stepen efikasnosti turbine (do 85%), niski mehanički stres turbine, nema erozije lopatica turbine, veoma dug radni vek mašine (nema erozije i korozije cevovoda, ventila, lopatica turbina), nije potreban sistem za prečišćavanje vode, jednostavna START-STOP procedura, miran rad.
S’ obzirom na fleksibilnost ORC sistema koriste se u raznim primenama kao sto su centralno grejanje (toplane), proizvodnja peleta, pilane (i slične industrije koje kao nus proizvod imaju biomasu), trigeneracijski sistemi sa apsorpcionim čilerima i mnoge druge.
Kliknite na sliku za uvećanje
Srbija ima kapacitete za implementaciju ovakvih sistema, ali je neophodno edukovati poljoprivrednike i agrokomplekse, predočiti im prednosti i benefite i obezbediti širu podršku lokalnih samouprava i same države. U okviru ESCO koncepta, u mogućnosti smo da pružimo potpunu podršku potencijalnim investitorima u realizaciji projekata izgradnje i ekspolatacije energetskih postojenja iz obnovljivih izvora.
